Ово је приступ главним стварима које треба да знате о АПА референцама, запамтите да ако желите више информација о стандарду или да добијете званични приручник, можете да одете на веб локацију Америчког психолошког удружења где је објављен или на званичну веб страницу АПА стандарда:
Готово је немогуће не приступити Википедији. Довољно је да имамо нешто на уму, упишемо речи у било ком претраживачу и бум: први унос је увек онај са Википедије. То је да је „слободна енциклопедија“ постала главни онлајн извор информација и зато се вероватно питате како цитирати АПА ВикипедијуОво је приступ главним стварима које треба да знате о АПА референцама, запамтите да ако желите више информација о стандарду или да добијете званични приручник, можете да одете на веб локацију Америчког психолошког удружења где је објављен или на званичну веб страницу АПА стандарда:
И да, постоји неколико начина да се то уради, али прво хајде да причамо мало о Википедији.
Како је настала ова веб страница?
Мало ко би помислио да Википедија поставља своје темеље у писању економисте и филозофа, али јесте. Есеј о пламену „Употреба знања у друштву“ а потписао ју је аустријски нобеловац за економију Фридрих Хајек у којој је установио да је сваки појединац само мало од онога што знамо у целини. Дакле, утврђује да су информације децентрализоване, са којима је Џими Велс, један од двојице умова иза „Слободна енциклопедија“, размишљао је о идеји стварања велике библиотеке коју је изградио колектив.
Тако је 15. јануара 2001. рођена Википедија, енциклопедија објављена на више језика, због чега се сматра полиглотом. иако Фондација Викимедија la administra, es una página colaborativa, es decir, que prácticamente cualquiera puede aportar para la creación de cada entrada.
Према самом сајту, Википедија има више од 56 милиона чланака на 321 језику y es el portal con más consultas en toda la Internet.
Да ли је вредно цитирања Википедије у научноистраживачком раду?
Одговор је не. Википедија је одличан алат који вам даје представу о одређеној теми, али се тако сматра није довољно ригорозно довољно да послужи као извор за велику истрагу.
Разлог је логичан: њен принцип сарадње. Чињеница да било ко може приступити уносу и да има могућност да у њега испразни информације, изазива сумњу у озбиљност чланака, јер би то могао бити чланак који је написао или уредио „трол“ или, још природније, неко без одговарајуће знање или академску строгост за писање на ту тему.
О томе говори и сама Википедија, тврдећи да су оптужени да су енциклопедија пуна недоследности и систематски пристрасна. Оптужене су да имају чланке који показују одређене политичке тенденције, да су лако вандализовани, са непровереним информацијама и писани са родном пристрасношћу, остављајући по страни женску визију, теме и рад.
Управо овакве чињенице стварају неке универзитете не прихватају Википедију као извор информација за било какву врсту истраживања и тако научници из Америчко психолошко удружење (АПА) Предлажу да идете на оригиналне изворе или да узмете друге изворе осим Википедије. Енциклопедија може дати представу о ситуацији, али је не треба користити као извор.
Дакле, ништа за цитирање АПА Википедије?
Па, истина је да се препоручује да Википедију не сматрате извором информација и, ако то учините, врло је вероватно да ће ваш ментор или неко ко је задужен за преглед вашег дипломског рада, истраживачког чланка или тезе ово оповргнути извор и траже да га промените.
Упркос овим упозорењима, и ако сматрате да би заиста требало да цитирате чланак на Википедији, обавештавамо вас да то можете учинити и да АПА има своја правила у том погледу.
Да бисте цитирали чланак на Википедији, морате Урадите то као да је онлајн референтни рад, без аутора или издавача. За ово је важно да приступите трајном линку дотичног чланка јер се, будући да је сарадничка енциклопедија, његови уноси трајно уређују, што доводи до тога да се онај ко чита ваше информације збуни и не пронађе оно што цитирате.
Па како пронаћи сталну везу чланка? Па, врло је једноставно: на левој бочној траци чланка наћи ћете унос „трајна веза“, десно у Алати. Кликните тамо и, уз ту везу, следећи истраживачи и читаоци вашег рада ће приступити управо верзији странице коју цитирате.
У том случају, наративни цитат ће бити у следећем формату:
“Назив чланка” (година издања)
Наиме:
"Фотосинтеза" (2021)
Ако је цитат у загради, формат је следећи:
(„Назив чланка“, година издања)
У том смислу:
(„Фотосинтеза“, 2021)
И веома важне референце би биле направљене у следећем формату:
Назив предмета. (Датум издања). Са Википедије. хттпс://перманентлинк
Наиме:
Фотосинтеза. (15. мај 2021). Са Википедије.
хттпс://ен.википедиа.ворд/тхисисекампледеенлацеперманенте
Шта ако не могу да пронађем сталну везу?
Могуће је да вам Википедија не дозвољава приступ сталној вези чланка, па ћете морати да укључите УРЛ одређеног уноса и додате датум преузимања.
У том случају, добар пример за упознавање би био:
Фотосинтеза (с.ф.)
Ох
(Фотосинтеза, с.ф.)
А библиографска референца би изгледала овако:
Фотосинтеза. (с.ф.) Са Википедије. Преузето 15. маја 2021. са хттпс://ен.википедиа.орд/вики/Пхотосинтхесис
За било коју Вики
Ове индикације о томе како цитирати апа википедију нису ексклузивне за „Бесплатну енцикопледију“, већ раде за било коју Вики.
Видите, ове врсте колаборативних простора обилују вебом, где свако даје неке информације о одређеној теми. Затим ћете пронаћи викије о научним темама, као и викије о телевизијским серијама, кинематографским универзумима, филмској индустрији и свему што вам може пасти на памет.
Увек запамтите да покушате да приступите примарном извору информација како ваш рад не би био означен као информације лошег квалитета и, ако заиста морате да цитирате чланак на Википедији, предлажемо да то чините што је могуће мање.
Молимо вас да избегавате да свој дипломски рад попуњавате дефиницијама и цитатима који су извучени само са Википедије, јер ко год прегледа ваше податке неће узимати ваше писање у серију. Он ће сматрати да то нисте схватили озбиљно и да је стога ваше истраживање безвредно. Одвојите време да приступите добрим изворима информација.